26.5.2018

BaA?dareviA�: Donio sam mnogo briga svojim starim roditeljima

Objavljeno : 21-09-2017 17:48h Objavio: Redakcija BHFudbal.ba

Poslije neobjaA?njivog poraza na Cyprusu i ubjedljive pobjede nad Gibraltarom, selektor a�zZmajevaa�?, Mehmed BaA?dareviA� naA?ao se na meti kritika bh. javnosti. Komentari su sijevali na sve strane, a MeA?ina ostavka ne da se oA?ekivala, nego se podrazumijevala, piA?e magazin Azra.

Razgovarala: Samila IvkoviA�

Samo mjesec ranije, kada je MeA?a s Reprezentacijom bio nadomak plasmana u baraA?, ta ista javnost, voA�ena fudbalskim strastima, imala je puna usta pohvala za selektora i ekipu.

Nakon brojnih nestruA?nih komentara, pozitivnih i negativnih, A?eljeli smo A?uti struA?no miA?ljenje prvog A?ovjeka Reprezentacije. A?ovjeka koji je s 14 godina igrao za BiH, koji je bio vice-prvak Jugoslavije s a�zFK A?eljezniA?aroma�?, prvi kapiten Reprezentacije BiH, koji je izabran u UEFA Dream team, bio je i najbolji igraA? Jugoslavije, te najbolji trener Francuske druge lige.

– Analiza, koja moA?e biti kritiA?ki pozitivna i negativna, mislim da je dobra za svakog A?ovjeka. MeA�utim, u nekim analizama ima toliko nestruA?nosti, netaA?nosti i vrijeA�anja da A?ovjeku ne da smeta, nego ga boli. Iskren da budem, navikao sam na kritiku, ali ne i na vrijeA�anje. MoA?e da se iskritizira igra, trenerov rad, rad igraA?a i sve to stoji, a time se A?ovjek mora posluA?iti i za buduA�nost. Ali ta vrijeA�anja i sve te stvari koje nemaju veze s fudbalom, prelaze svaku granicu fair playa. Znam A?ta radim, kako radim, koliko se investiram i ne bojim se niA?ega. Uvijek se samo bojim protivnika i kako A�emo uA?initi sve da doA�emo do pozitivnih rezultata. Svi su poslije utakmice s Cyprusom bili tuA?ni i prazni. Nekada poslije utakmice ima i svaA�e, drskosti…, meA�utim, ta praznina je gora od svega.

Mnogo stvari Vas veA?e za BiH. Bili ste prvi kapiten Reprezentacije i jedan od najvoljenijih igraA?a a�zA?eljea�?. Kada pogledate iza sebe, poslije svih utakmica, poraza i pobjeda, jeste li se ikada pokajali A?to ste prihvatili poziciju selektora Reprezentacije BiH?

– Ponosan sam A?to za prvo ime kapitena Reprezentacije BiH stoji upisano moje ime, na to A?to sam s 14 godina igrao za BiH, A?to sam igrao kada je bilo vrlo teA?ko, A?to sam igrao za svoj grad, a posebno za a�zA?eljua�?. Ponosan sam A?to sam roA�en u toj drA?avi, tom gradu. A da li se kajem? Kajem se samo A?to sam donekle izgubio jednu slobodu. Kajem se kada donesem poraz onima do kojih mi je najviA?e stalo, ovakav kao A?to je bio na Cyprusu. Kajem se A?to u jednom momentu ne mogu A?ivjeti kao A?to sam prije A?ivio. Zapostavio sam porodicu, najbolje drugove… – govori BaA?dareviA� i nastavlja:

Toliko sam bio u svemu tome, i dan-danas radim mnogo, i ne A?elim niA?ta propustiti. Donio sam mnogo problema svojim starim roditeljima. Brinu se i ne spavaju kada se spremamo i igramo. Ali, to je ujedno i jedan veliki ponos, taj trenutak kada sam postao selektor Reprezentacije zemlje gdje sam roA�en i za koju sam igrao. A?elio bih uA?initi neA?to veliko, i bio bih najsretniji A?ovjek tek tada, a to bi bio odlazak u Rusiju. RazmiA?ljam i o buduA�nosti, vaA?no je ostaviti dobre temelje i ekipu koja A�e biti spremna da dobro igra i u buduA�nosti. Pravimo sadaA?njost, ali mislimo i o buduA�nosti.

Kako je biti a�zA?efa�? momcima koji, kada se stave na vagu, vrijede nekoliko miliona? Kako uspijevate odrA?ati autoritet?

– Autoritet se gradi radom i kompetencijom. Kada vide da znamo i hoA�emo da radimo onako kako zahtijeva fudbal, kako zahtijeva Selekcija, onda i oni imaju veA�u motivaciju. Oni znaju da sam ja 21 godinu kao profesionalac radio to A?to oni rade, da sam zaradio i neke novce, i sve su to neki vaA?ni elementi u njihovom odnosu prema meni. Autoritet gradim ljudski, razgovorom. Dijelim s njima dobro i loA?e, interesiraju me i njihovi privatni A?ivoti, kako bih lakA?e funkcionirao s njima. MeA�utim, kada treba udariti A?akom o sto, tu sam nemilosrdan. Sve da bih zaA?titio profesiju, ekipu, a u ovom sluA?aju Selekciju. Dok sam radio u Francuskoj, u jednom momentu su me smatrali prestrogim, A?ak su mi dali etiketu da dolazim iz zemlje komunista. Ipak, tu mora biti razgovora, prijateljstva, njeA?nosti… Ako igraA?a ne znaA? zagrliti, reA�i mu ono A?to osjeA�aA?, ako nema duA?e, ako nema emocija, mislim da od tog posla nema niA?ta.

Postoje li momenti kada momci odbijaju VaA?e naredbe?

– Do sada se to nije desilo. To nisu naredbe, to je zajedniA?ki posao. Ja ga tako definiram. U selekciji smo svi na zajedniA?koj misiji, jer znamo da iza toga stoji narod, zemlja koja je vezana za nas i A?eli dobro Reprezentaciji. Uvijek im kaA?em da misle na sebe, na one koje vole i koji ih gledaju.

Kada se zavrA?e sve pripreme, treninzi i utakmice, kako izgleda VaA? A?ivot izvan fudbalskog terena?

– Ponekad sam sebi kaA?em: a�zKakav je moj A?ivota�?? U jednom periodu nakon igraA?ke karijere bio je veoma organiziran i lijep, bilo je nekih putovanja, iako su uvijek vezana za fudbal. SjeA�am se da sam jednom kA�erki obeA�ao da A�u je odvesti u Lisabon, a oni nisu ni znali da sam ja u tom putovanju spremao da se vidim s Eusebiom, koji je bio moj A?ivotni idol. Tri dana sam proveo da doA�em do njega. Volim voA?nju biciklom, A?etnje, odlaske u restoran, skijanje, druA?enje s rajom, onako da provedemo veA?e ili poslijepodne u besposlicama, govori BaA?dareviA� i nastavlja dalje priA?u:

Volim da idem u kupovinu, naroA?ito s Marinom i kA�erkom. Volim provoditi vrijeme s mojim roditeljima. Volim porodiA?na putovanja, iako sam u 15 godina samo dva puta uspio izvesti to, A?to mi je danas jako A?ao i teA?ko mi pada. Uglavnom se sve to nekako veA?e oko sporta, vikend je uvijek blokiran utakmicom. Kada radim, igramo utakmicu; kada ne radim, hoA�u da gledam utakmicu. Posljednjih pet-A?est godina sam toliko pretjerao sa svim tim, tako da ne mogu reA�i da imam neki A?ivot mimo fudbala. Zaokupiran sam i opsjednut svim vezanim za fudbal. Bio sam zapostavio privatni A?ivot i zaboravio da se posvetim sebi, da idem kao normalan A?ovjek na odmore, na koncerte, u kino… A?alim za svim bezveznim stvarima svakodnevice, koje u suA?tini ispunjavaju A?ivot… RoA�endani, svi dragi praznici…, sve je to posljednjih godina bilo vrlo malo ispoA?tovano, svedeno na minimum, a ja sam kriv za to. Godine prolaze i morat A�u da poradim na tome.

Kako VaA?i najmiliji reagiraju na VaA?e rezultate?

– Porazi joA? viA?e bole kada znam koliko osoba je uz mene. Problem je A?to sam ja u sve ovo uvukao sve oko sebe. Ne samo najmilije i najbliA?e. Znam da moji roditelji A?ekaju svaku utakmicu Reprezentacije, ili kada sam bio trener u Francuskoj, jer znaju koliko emotivno sve to doA?ivljavam. Jednostavno to je takav posao, pun emocija i u tome sam 200 posto. Ponekad mi je A?ao A?to i oni A?ive u tom ritmu i raspoloA?enju. Kada je dobra utakmica, ima i provoda, a kada je slab rezultat, onda nas nema nigdje pet dana, a atmosfera – nimalo vesela… To je naA? A?ivot, ja sam ga izabrao, a oni su podrA?avali. Od mladih dana smo u jednom profesionalnom pogonu i velika je stvar da me razumiju.

ProA?itala sam u jednom intervjuu kako sanjate na francuskom jeziku. KaA?u kada se to desi da viA?e ne pripadate mjestu odakle dolazite, je li to istina? OsjeA�ate li se joA? kao Bosanac?

– Ne, ja pripadam tamo odakle dolazim, a to je moje Hrasno. Iako sam roA�en u jednom selu pored ViA?egrada, nikada nismo tamo A?ivjeli. Samo na godiA?njem smo iA?li tamo, a odrastao sam u Sarajevu. Dijete sam mahale Hrasnog Brda i Grbavice. A?ivio sam u A�vicarskoj, Qataru, Tunisu, NjemaA?koj, Francuskoj i onda se nekada zapitam gdje pripadam, a ja znam gdje pripadam – to je VaraA?dinska 4, Hrasno i Grbavica. Iako je Francuska predivna zemlja, ipak su prevagnuli moji korijeni. Oni najljepA?i, najiskreniji i najneviniji dani koje sam poveo tamo su peA?at i ne treba mi rodni list. PonaA?anje je ostalo bosanskohercegovaA?ko i sarajevsko, a ja ne mogu biti niA?ta drugo osim toga A?to jesam.

Kada smo dogovarali intervju, rekoste kako je kod naA?eg naroda sramota izjaviti ljubav ili uputiti lijepu rijeA?. Koliko A?esto vi svojim najbliA?ima upuA�ujete lijepe rijeA?i ili im izjavljujete ljubav?

– Vjerovatno sam se ugledao na naA? narod, pa i ja to vrlo rijetko radim. Nije to ni hrabrost, jednostavno ne znamo ni koliko je vaA?na ta njeA?nost i ljubav. Od druga, do porodice, igraA?a… Kada nema emocija, osjeA�anja, suza…, tu ne moA?e biti niA?eg pravog, ni posla, ni drugarstva. Kada A?ujete nekoga da kaA?e a�zvolim tea�?, postalo je nekako otrcano, pa onda A?ujete nekoga ko na to doda: a�zA?uj onoga miA?aa�?. Kako starim, valjda kako dolazi taj a�?klimaksa�?, A?esto kaA?em i igraA?ima da ih izuzetno poA?tujem i volim, a posebno kada na terenu ostave srce. NaA?alost, sve viA?e A?ivimo brzim A?ivotom, komercijalnim, gdje nema ni pravih ljubavi, emocija, izlazaka, druA?enja… Ako je a�zvolim tea�? iskreno, i ne znamo koliko je to sveta rijeA?.

Koliko A?esto svojoj supruzi izjavljujete ljubav?

– Govorim to na viA?e jezika (smijeh), pa joj tako bude interesantnije. UA?ao sam u kliA?e, gdje to radim sve rjeA�e. A A?teta je onima koje volim, supruzi ili kA�erki, ne iskazati to rijeA?ima, iako se trudim da to dokaA?em svojim ponaA?anjem i gestovima. Ponekad uA?inim neA?to da se iznenade nekim mojim gestom, ali to nije dovoljno. Zapostavio sam to i na tom planu A�u morati poraditi.

S Marinom ste u dugogodiA?njem braku. Je li ona uvijek imala razumijevanja za VaA?e obaveze i A?esta putovanja?

– Ponekad nije mogla da razumije kada sjednem u auto i odem 500 kilometara da pogledam neku utakmicu, ali Marina je sasvim normalna, podrA?avala me i gurala sve vrijeme. Nije bila klasiA?na cura ili A?ena fudbalera. Nastoji da je tu i da pomogne, da ispoA?tuje. Postoji mnogo momenata, poput ovog poraza u Cyprusu, kada je A?ovjek u drugom stanju, pa me Marina, ali i kA�erka, moraliA?u za dalje. Sretan sam da je to s njihove strane uvijek bilo iskreno i pravo, i nadam se da A�e tako biti do kraja A?ivota.

Jeste li romantiA?ni?

– Fudbal je muA?ki posao, i desi se da zaboravim na buket, poneki poklon… A opet, desi se da ponekad iznenadim A?ak i one koji smatraju da sam romantiA?an. A?esto mi kaA?u da jesam, te da sam i kao mlaA�i imao A?arma i na terenu, i van terena, iako to rijetko pokazujem.

A�ta je ljubav za Vas?

– U poA?etku su to prvi flertovi, gledanja, osmijesi. Ljubav je neA?to A?to se konstruira, gradi… BaA? kao Selekcija. U ljubavi moramo da dajemo, svi i sve. Od emocija, do psihe, fizike. A onda, naravno, tu je i poA?tovanje. Dok ima duA?e i emocija, ima i ljubavi.

MEA�A BAA?DAREVIA� I NJEGOVA KA�ERKA TEA

MEA�A BAA?DAREVIA� I NJEGOVA KA�ERKA TEA

VaA?a kA�erka zavrA?ila je dva fakulteta i radi kao novinarka u Francuskoj. Koliko ste ponosni na to A?to je a�zsvoj A?ovjeka�?, te ne zavisi od oca?

– Iskren da budem, jesam. Kada god imam priliku, to kaA?em, a treba da govorim o tome joA? jaA?e. Ona je zavrA?ila jezike i novinarstvo. ZavrA?iti dva fakulteta u Francuskoj, s roditeljima od kojih otac govori Francuski kao Indijanac, jeste veliki uspjeh. Marina se mnogo posvetila njoj, iako je ona tu dala najviA?e truda. Pravo je naA?e dijete, voli da se zeza, da izlazi. Nikada nisam pokuA?avao da pomognem neA?to, A?ak u jednom momentu nisam ni znao da radi na televiziji, mislio sam da je joA? na radiju. Kroz sve je sama iA?la, iako je u Francuskoj bilo moguA�e da joj pripomognem, jer je tu moje ime koje moA?e negdje da otvori vrata. MeA�utim, sve to je sama postigla i na to sam ponosan. Ali, ako moA?e, ipak se od nas ogrebe za lovu. Zacrtala je sebi svake godine da obiA�e po A?etiri zemlje, iako prije putovanja zaradi, ogrebe se bar za avionsku kartu.

Jeste li bili strog otac?

– ViA?e je Marina bila posveA�ena njenom odgoju. Ja sam u to vrijeme bio joA? igraA?, stalno sam bio na putu. A strog? I jesam i nisam. Mislim da sam bio dosta dobar. Uvijek sam nastojao da imam tu sredinu. Odgajali smo je po naA?em, onako tradicionalno balkanski. Bilo je vaA?no da bude dijete koje A�e sluA?ati i raditi. Znate kako, u inozemstvu se mnogo viA?e mora brinuti da dijete ne ode stranputicom, droga i te stvari… Morao sam biti A?vrst, iako za to nije bilo potrebe. U Francuskoj se razgovara s djetetom, a kod nas se zna da dijete moA?e dobiti A?amar ili po dupetu. I danas se sjeA�a, pa ponekad kaA?e: a�zJednom si me oA?amario u A?ivotua�?, pa kaA?em: a�?Hajde, dobro je, dobro si proA?la kako sam ja dobijaoa�?.

Osim fudbala, postoji li neA?to A?to radite baA? za svoj a�zA�eifa�?? Kuhate li, pomaA?ete supruzi u obavljanju kuA�anskih poslova, uA?ivate li u muzici…?

– OboA?avam usisivaA?. A?im se zavrA?i jelo, ja sam u potrazi za usisivaA?em. Kada mi je roA�endan, uvijek kaA?u da A�e mi kupiti usisivaA? na poklon. Od ostalih kuA�anskih poslova ne radim gotovo niA?ta, ponekad neA?to oko baA?te ili bazena. A�to se kuhinje tiA?e ostao sam na banalnoj bazi, mogu da napravim neki dobar omlet, a ostalo ne vrijedi niA?emu. Volim i muziku, pa me ona opusti psihiA?ki, fiziA?ki i kroz sve te emocije vrati u moje djetinjstvo. Odrastao sam uz muziA?are, a u mom kraju su bili muziA?ari, doktori ili gangsteri. A?elio bih da obiA�em sva mjesta i stadione na kojima sam igrao joA? u Jugoslaviji od mlaA�ih dana. A?elio bih obiA�i sve fudbalske objekte koje sam doA?ivio, ali ne do kraja. Nama se A?ivot svodio na stadion-hotel-stadion. Volio bih vidjeti neA?to viA?e od toga, turistiA?ki obiA�i sva ta mjesta, i doA?ivjeti ih do kraja. Volio bih da A?eA?A�e posjeA�ujem i svoj rodni ViA?egrad, kao i rodna mjesta mojih roditelja, rekao je BaA?dareviA� na kraju razgovora za “Azru”.